ISTORIJA
GILERA - 04.04.2009.
 Počeci firme Gilera
vezuju se za sŕm početak XX veka i
lansiranje VT 317 – prvog motocikla,
koji je dizajnirao Giuseppe Gilera
1909. Posle Prvog svetskog rata,
Gilerini 500cc flathead motocikli su
osvojili najznačajnije međunarodne
trke. Sredinom 1930ih se pojavljuju
overhead modeli kao što je Quattro
Bulloni 500 i Otto Bulloni. 1936.
godinu je obeležilo lansiranje
modela Rondine, futurističkog
trkačkog motocikla sa kompresorom i
500cc četvorocilindričnim agregatom.
Rondine je postavio mnoštvo svetskih
rekorda (brzinu od 274.181 km/h
letećih kilometara 1937. - podvig
koji je ostao nedostižan gotovo
dvadeset godina) i doneo Dorinu
Serafiniju (Dorino Serafini) pobedu
na European Championship 1939. Posle
rata Gilera se vraća sa Saturno 500
i lancem srednje-malih motora
(medium-small engines). Na trkalištu,
novi četvorocilindrični 500cc modeli
su dominirali GP Moto Svetskim
šampionatom (Moto GP World
Championship), postavši zvezde
epskih nadmetanja sa Norton, Moto
Guzzi i MV Agusta i osvojivši šest
vozačkih titula između 1950. i 1957.
godine. Umberto Masetti je bio
svetski šampion 1950. i 1952., u
pratnji Geoff Duke (tri titule) i
Libero Liberati (jedna titula).
Gilera je takođe zabeležila šest
svetskih titula za konstruktore (six
constructors world titles), tri
Tourist Trophy pobede, sedam titula
u Italiji, kao i spektakularnu
pobedu i rekord koji je postavio
Bruno Francisci na Milan-Taranto.
Ukupno, do povlačenja sa trka 1957.,
Gilera je osvojila 40 world Grand
Prix. I na motokrosovima bila je
takmičar vredan poštovanja,
gospodareći International Six Days
događajima i Regularity trkama. Na
tržištu, Gilera je reputaciju stekla
svojim srednje-cilindričnim
(medium-cylinder) touring motorima -
Giubileo, Rossa, Turismo, Sport,
koji su se pokazali kao impresivna
proizvodna linija; Gilerini top
modeli, uz Saturno (koji je izbor
italijanskih oružanih snaga)
uključuju i 300 Bicilindrica. 1969.
Gilera se priključuje Piaggio Group,
koji je ponovo lansirao epohalni
two-ring brand, fokusirajući se na
proizvodnju srednjih i srednje-malih
modela (production of medium and
medium-small models) lanac drumskih
(road) i offroad motora. Gilerin
nastup na Cross i ``regularnim
trkama`` oživeo je tradicionalni
sjaj njenog imena, uz podršku
vodećih inovacija kao što je
futuristički 125 Bicilindrica Cross.
Sa 80im godinama XX veka dolazi i
novi four-stroke dual-shaft
single-cylinder engine- najpre 350 i
500cc, a kasnije i model sa 600cc,
koji je dostigao vrhunac na RC
enduro series (600 i 750), uz dve
pobede u Paris-Dakar i Pharaoh
Rally. U klasi 125, Gilera je bila
predvodnik sa svemoćnim SPO2 I
futurističkim CX125. Gilera se 1992.
i 1993. vratila na 250cc Moto GP
World Championship. Proizvodnja je
1993. premeštena u Pontederu, gde se
firma usredsredila na razvoj
sportskih skutera kao što je Runner,
inovativni drumski scooter-bike,
sada dostupan i u four-stroke
four-value 125 and 200cc verzijama.
2000. Gilera širi svoj domet
revolucionarnim DNA, “stripped down”
automatikom, koji je scooter-bike
konceptu dao sasvim novu dimenziju.
Krajem 2003. debituje Nexus
maxiscooter, što je obeležilo
Gilerin povratak u 500cc klasu. Više
od 40 hp, sofisticiran dizajn i
lakoća vožnje učinili su Nexus
najsportskijim skuterom na tržištu.
Na EICMA izložbi u Milanu 2006.,
Gilera je iznenadila industriju
predstavivši lanac revolucionarnih
proizvoda, čije otpremanje je bilo
zakazano za 2007. godinu. Gilera GP
800 je najbrži i najmoćniji skuter
ikada viđen: dual-cylinder, 8
ventila, 839cc, elektronsko
ubrizgavanje, vodeno hlađen, 75 hp.
Gilera GP 800 je veza između
zadovoljstva i performansa modela
srednjeg dometa (mid-range model) i
praktičnih odlika skutera sa
utovarnim kapacitetom,
aerodinamičkom zaštitom i komfornom
vožnjom. Još jedna istaknuta novina
je Gilera Fuoco: sa upadljivim
dizajnom i dual ignition,
elektronsko ubrizgavanje 500cc Fuoco
je barjaktar Piggio-ve ekskluzivne
“three-wheel” (trotočkaške)
tehnologije: temeljan napredak u
bezbednosti i zadovoljstvo u vožnji.
2001. two-ring brand je izveo
neočekivan potez, učešćem u 125
class World Championship. Povratak
trkama omogućen je Piaggio-vim
sticanjem Spain’s Derbi. Menadžer
Giampiero Sacchi je postavljen na
čelo Gilera Raing Team-a, jednog od
najboljih koji je nizao uspeh za
uspehom, umnogome zahvaljujući
bezrezervnom angažovanju svih
članova tima. Sa mladim vozačem
Manuelom Pogialijem (Manuel Poggiali)
iz San Marina, Gilera je bila jedna
od vodećih u kategoriji 125. 20.
maja, u Le Mansu, Poggiali je u
spektakularnoj trci izdejstvovao
prvo mesto na French Grand Prix i
time vratio Gileru na vrh
pobedničkog postolja. Do kraja te
sezone Poggiali je zabeležio još dve
pobede (GP Portugala u Estorilu i
Comunitat Valenciana GP) i postavši
125 World Champion, krunisao
izvanrednan učinak, dodajući još
jednu titulu Gilerinoj dvorani
velikana, 44 godine posle svetske
titule koju je osvojio Libero
Liberati na four-cylinder 500cc.
2002. se vratio da brani svoju
titulu. Još jednom je Poggiali
nametnuo svoj tempo, pobedom na trci
u Mugello, koja je ušla u istoriju
motocoklizma. Sa četiri pobede I
deset podijuma, Poggiali se borio za
poslednju GP, ali je završio u
runner-up poziciji.
2003. je nastupio prelazni period.
Posle dve uspešne godine, tim je
počeo težak proces rekonstrukcije,
da bi se opremio za oživljavanje.
Ovaj mukotrpan zadatak daleko od
reflektora podijuma je urodio plodom
na šampionatu 2004. Prvi put od
povratka na trkališta, Gilera je
otvorila sezonu sa dva vozača:
Stefano Perugini i Fabrizio Lai, pod
komandom tehničkog direktora Luiđija
Dalnje (Luigi Dall’Igna).
Po integraciji Aprilia u Piaggio
Group, Gilera se vratila u Moto GP
2006., sa Markom Simončelijem (Marco
Simoncelli), mladim vozačem iz
Romagna regiona Italije, koji se
trkao u klasi 250. 2007. napori su
bili udvostručeni, jer je Moto GP
veteran Roberto Locatelli, vozio
uporedo sa Simoncellijem. Gilerina
prva pobeda ikada u klasi 250 je
došla 2008., kada je Simoncelli
vozio do pobede u GP Italije u
Mugello. Ovaj poduhvat je ponovio u
narednom GP, u Barseloni. Simoncelli
je išao do pobede i u nemačkom,
japanskom i GP Australije i uzeo
titulu Moto GP World Championship
2008. u klasi 250.
|
|
 |
|
|
